Zabranjena zakletva

To je svaka zakletva nekim ili nečim drugim mimo Allaha, tj. zakletva prilikom koje se ne kune Allahom, nego se kune nekim od Njegovih stvorenja, pa makar se radilo i o poštovanim i cijenjenim stvorenjima.

Govoreći o vrstama zakletve, Ibn Tejmijje veli: „Treća vrsta: zaklinjanje nečim drugim mimo Allaha ili radi nekog drugog mimo Allaha, tj. da se zakune stvorenjem ili radi stvorenja, kao npr. da se zakune tagutima, ocem, Kabom, i drugim stvorenjima. Ova vrsta zakletve je zabranjena.“[1]

Također kaže: „Zakletva nečim drugim mimo Allaha, kao što su meleki, poslanici, šejhovi, vladari i sl, je zabranjena i nepravosnažna zakletva, po jednoglasnom stavu učenjaka.“[2]

Ova zakletva je veliki grijeh koji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naziva čak nevjerovanjem ili širkom.

Prenosi se od Ibn Omera da je čuo nekog čovjeka kako se kune Kabom, pa je kazao: „Ne kune se nekim drugim mimo Allahom, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Ko se zakune nekim ili nečim drugim mimo Allahom, učinio je nevjerstvo ili širk, mnogoboštvo.“[3]

Hadis veoma jasno ukazuje na opasnost zakletve nečim drugim mimo Allaha, jer ta zakletva nekada doseže stepen kufra.

Pa ukoliko se ono čime se kune (mimo Allaha) stavi na isti stepen kao i Allah, po pitanju veličanja i poštivanja, onda je to veliki širk, a ako se nema takvo uvjerenje, onda je mali širk.

Postoje mnogi argumenti koji zabranjuju zaklinjanje nečim pored Allaha i koji ukazuju na opasnost tog djela, te na obaveznost njegovog napuštanja.

Prenosi se od Ibn Omera, radijallahu anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Zar vam Allah nije zabranio da se zaklinjete svojim očevima? Ko se zaklinje neka se zakune Allahom ili neka šuti!“[4]

Ibn Abdilberr veli: „Ničim se i ni u kakvom stanju, pored Allaha, nije dozvoljeno zaklinjati. To je nešto na čemu su se složili islamski učenjaci… Zaklinjanje bilo kojim stvorenjem ima status kao zaklinjanje očevima i ništa od toga nije dopušteno.“[5]

Iz ovog se vidi važnost zakletve i njenog stepena u tevhidu.

[1] Risale: El-idžtima’u vel-iftirak, str. 73. Pogledati: Lemhatul-muhtelif, str. 50.

[2] Medžmu’atul-fetava, 11/506.

[3] Bilježi ga Tirmizi, br. 1535, str. 363; Ahmed, 10/249, br. 6072; Hakim, 1/65, i veli da je ispravan po uslovima koje su postavili Buhari i Muslim, ali da ga oni nisu zabilježili.

[4] Bilježi ga Buhari, br. 6646, str. 1229, i Muslim, br. 3, str. 719.

[5] Et-Temhid, 10/241.