Četvrta greška: Tevessul Allahu putem imena i svojstava kojima Sebe nije nazvao u Kur’anu, niti Ga je njima opisao Poslanik,

Ovaj vid tevessula prisutan je kod sufija kao i kod drugih muslimana koji sa njima sudjeluju u zikrovima.

U knjizi Sa bismilom a bez bismile stoji: Allahumme inni es’eluke ve etevesselu ilejke, ja Allah, ja Allah, ja Allah, ja Rahmanu, ja Rahmanu, ja Rahman, ja Rahimu, ja Rahimu, ja Rahim, ja Huve, ja Huve, ja Huve, ja Rebbahu, ja Rebbahu, ja Rebbah, ja Sejjidahu, ja Sejjidahu, ja Sejjidah, ja Huve, ja Huve, ja Hu. Ja gijasi inde šiddeti, ja enisi inde vahdeti, ja mudžibi inde da’veti, ja Allahu, ja Allahu, ja Allah…^[1]

Između ostalog u Rihi-ahmer dovi (crveni vjetar) navodi se:

E’inu hamile hazel kitabi bi esmaillahil-kiram ve bi ajatihil-izam bi nuri vedžhillahi zil-dželali vel-ikram, malikil-mulki… Ja Kafi, ja Šafi… Ja sarihal-mustesrihin, ja gijasel-mustegisin, ja men emruhu bejnel-kafi ven-nun. Ja Atufu, ja Šefuku, ja Kadiru, ja muktediru, ja Ahja, ja Šerahija, ja Berahija, Edunaj, Asbaut, Ali Šedaju, El-Vehim. Ja Bujuna, ja Šemhita, ja mukaddimu… Allahume išfi hamile kitabi haza min džemi’il-emrad… ve minr-rihil-ahmer.^[2]

Između ostalog, u dovi Dželdželutija stoji: Ilahi, lekad aksemtu bismike dai’ijen bi ‘Adž ve Mahudž, dželdželut dželdželet… / Moj Bože, kunem Ti se Tvojim imenom, dozivajući Adža i Mahudža, dželdželutin dželdželet…

Ja Hajju ja Kajjum ed’uke radžijen bi adž ebudž, dželdželut helhelet… / O Živi, o Vječni, dozivam Te, nadajući se, sa Adžom, Ebudžom, Dželdželut, helhelet…

…ve ja dželdželut bil-idžabeti helhelet…^[3]

Vidimo da se u ovim dovama Allah naziva imenima i svojstvima koja nisu spomenuta u Kur’anu i Sunnetu, kao npr: Huve (On), i neke riječi za koje se ne zna značenje, što ukazuje da su ona izmišljena od strane sufija, i predstavljaju jasno inoviranje u vjeri.

Propis tevessula Allahu putem imena i svojstava kojima On Sebe nije nazvao

Tevessul putem imena i svojstava kojima Allah Sebe nije nazvao, niti Ga je nazvao Poslanik, jeste novotarija i zabranjen je.

Allahova imena su definisana Objavom i razum se u to ne smije upuštati, tako da nije dozvoljeno izmišljati nova imena ili svojstva, koja nisu spomenuta u Kur’anu ili Sunnetu jer je to novotarija.

Imajući u vidu da je tevessul Allahovim imenima propisan ajetom:

 Allah ima najljepša imena i vi Ga zovite njima^[4], onda moramo imati dokaz da se Uzvišeni Allah može nazvati nekim imenom i opisati nekim svojstvom.

Ukoliko tako ne budemo postupali, onda ćemo Allaha nazvati imenima kojima On Sebe nije nazvao, niti Ga je njima nazvao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čime bismo uveli novotariju u vjeru i suprotstavili se razumijevanju prvih generacija po ovom pitanju.

O ovom pitanju Ibn Tejmijje veli: „Pravac prvih generacija, imama i učenjaka jeste da se Allah opisuje onim čime je sam Sebe opisao i čime Ga je opisao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bez bilo kakvog izvitoperivanja, negiranja, zalaženja u kakvoću i poređenja.

Nije dozvoljeno negirati ona svojstva kojima se Allah opisao, niti ih je dozvoljeno porediti sa svojstvima stvorenja.

Njemu Uzvišenom ništa slično nije i On sve čuje i vidi. Ništa i niko nije kao On, ni kada je u pitanju Njegovo Biće, a ni kada su u pitanju Njegova svojstva i postupci.“^[5]

Allah se ne može opisati nečim boljim od onoga čime je On Sebe opisao ili čime Ga je opisao Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.

Uzvišeni Allah voli da ga neko doziva imenima kojima se On nazvao i voli da Mu se umiljava i tevessul čini onim čime je naredio; kazao je:

Allah ima najljepša imena i vi Ga zovite njima.^[6]

Nazivanje Allaha imenima i svojstvima kojima sam Sebe nije nazvao i kojima Ga nije nazvao Njegov Poslanik je govor o Allahu bez znanja, a takav govor je zabranjen, jer Uzvišeni veli:

Ne povodi se za onim što ne znaš! I sluh, i vid, i razum – za sve to će se, zaista, odgovarati.^[7]

Reci: “Gospodar moj zabranjuje razvrat, i javni i potajni, i grijehe, i neopravdano nasilje, i da Allahu smatrate ravnim one za koje On nikakav dokaz objavio nije, i da o Allahu govorite ono što ne znate.“^[8] 

Govor o Allahu može biti vid nevjerovanja (kufra) onda kada se Allah doziva imenom ili svojstvom čije se značenje ne zna.

Nekada to svojstvo može sadržavati širk koji onoga ko ga izgovara izvodi iz islama, ili ta imena mogu biti imena džina, čime se doziva neko mimo Allaha, što predstavlja kufr, kao što je imam Malik čovjeku koji je Allaha dozivao imenom za koje se ne zna značenje kazao: „A od kud znaš, možda to ime sadrži nevjerstvo.“^[9]

„Isti slučaj je i sa upućivanjem dove dželdželutijje, gdje stoji: bi adžin ehudžin, dželdželutin helhelet, bi samsamin tamtamin, a nema sumnje da je ovo zabranjeno ili je djelo nevjerstva.“^[10]

Također, islamski učenjaci pojasnili su dozvoljeni tevessul, koristeći se pri tome dokazima iz Kur’ana i Sunneta, onako kako su to razumjeli časni ashabi, i tom prilikom nisu spomenuli ovaj vid tevessula, što ukazuje da je to novi vid tevessula za koji nema dokaz koji upućuje na ispravnost, i zbog toga je to novotarija, koja se ne prihvata, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, veli: „Ko uvede u vjeru nešto što nije od nje, to mu neće biti primljeno.“^[11]

[1] Sa bismilom a bez bismile, 138-140.

[2] Tajna Sulejmanovog a.s prstena, str. 247-255, i Veliko sunce bića tvog, str. 97-101.

[3] Tišina duše, str. 104-105.

[4] El-E’araf, 180.

[5] Medžmu’ul-fetava, 5/195.

[6] El-E’araf, 180.

[7] El-Isra, 36.

[8] El-E’araf, 33.

[9] Hašijetus-Savi, 4/769.

[10] Es-sunenu vel-mubtede’at el-mute’allikatu bil-ezkari ves-salavat, str. 267.

[11] Bilježi ga Buhari, br. 2697, str. 478; Muslim, 17, str. 762.