Teberruk – traženje bereketa
Teberruk – traženje bereketa i njegova pravila
Ragib el-Asfehani veli: „Bereket je postojanje božanske dobrote i blagoslova u nečemu. Uzvišeni Allah veli:
Mi bismo im blagoslove i s neba i iz zemlje slali.[1]
Nazvan je tako jer u njemu postoji veliko dobro.“ Zatim je kazao: „Zbog toga što Božiji blagoslov i berićet dolaze odakle se čovjek i ne nada i zato što se ne može prebrojati, onda sve što vidimo da ima višak koji nije materijalne prirode nazivamo mubarekom (blagoslovljenim) i kažemo da u tome ima berićeta.“[2]
Što se tiče teberruka, on označava traženje blagoslova i nadu i uvjerenje u njegovo postizanje. Činiti teberruk nečim znači tražiti berićet putem toga.[3]
Dakle, berićet je mnoštvo dobra koje traje, a teberruk je traženje tog berićeta i blagoslova.
Pravila vezana za teberruk i berićet:
- Svaki vid berićeta dolazi od Allaha i on se samo od Njega traži, a onaj ko berićet bude tražio od nekoga mimo Njega čini veliki širk.[4]
- Postojanje berićeta u nečemu potvrđuje se isključivo kur’ansko-hadiskim dokazima. Iz razloga što je traženje berićeta vid ibadeta (a ibadet se bazira samo na dokazima), pa ko berićet traži u stvarima za koje ne postoji dokaz da u njima ima bereketa, izabrao je pogrešne uzroke sticanja bereketa, a to je širk u uzrocima, što je vid malog širka.
- Način teberruka mora biti na šerijatski ispravan način (jer je traženje bereketa ibadet, a način obavljanja ibadeta je određen šerijatom), jer u protivnom on se smatra novotarijom, s obzirom da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, veli: „Ko u vjeru uvede ono što nije od nje, to mu neće biti primljeno.“[5]
Prvo pravilo:
Teberruk je, dakle, traženje berićeta, a suština berićeta ogleda se u mnoštvu dobra i njegovom trajanju. Taj berićet se samo od Allaha traži, jer samo u Njegovim rukama su blagodati i svako dobro koje On daje kome hoće i kako hoće.
Uzvišeni Allah kaže:
Reci: „O Allahu, koji svu vlast imaš, Ti vlast onome kome hoćeš daješ, a oduzimaš je od onoga od koga hoćeš; Ti onoga koga hoćeš uzvisuješ, a onoga koga hoćeš unizuješ; u Tvojoj ruci je svako dobro – Ti, uistinu, sve možeš!“[6]
Tumačeći ajet u Tvojoj ruci je svako dobro, imam Taberi veli: „Sve je kod Tebe i u Tvojoj ruci i niko mimo Tebe to ne može da učini.
Samo si Ti svemoguć, za razliku od ostalih stvorenja i svih onih koje mušrici među ehli-kitabijama i nepismenim Arapima smatraju bogovima i obožavaju ih mimo Tebe, poput Isaa i drugih koje Arapi smatraju bogovima.“[7]
Muslim bilježi u svome Sahihu od Alije da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi ustao klanjati, učio: „Vedždžehtu vedžhije lillezi fetares-semavati vel-erdi… lebbejke ve sa’dejke, vel-hajru kulluhu fi jedejke, veššerru lejse ilejke, ene bike ve ilejke, tebarekte ve tealejte, estegfiruke ve etubu ilejke.
Okrenuo sam lice svoje prema Onome koji stvori nebesa i Zemlju… Odazivam Ti se poslušno, svako dobro je u Tvojim rukama, a svako zlo je daleko od Tebe, moje postojanje je zbog Tebe i moj povratak je kod Tebe, Uzvišen si na najuzvišenijem mjestu, kajem se i tražim oprost od Tebe.“[8]
Ibnul-Kajjim veli: „Svi dlanovi svijeta okrenuti su prema Njemu, moleći Ga i od Njega tražeći. Njegova ruka je ispružena, On dijeli i daje. Njegova desnica puna je i uvijek opskrbljuje, i danju i noću. On daje i dijeli i dobrima i griješnicima.
Njemu pripada svaka potpunost, od Njega je svako dobro i Njemu pripada svaka hvala i pohvala.
U Njegovoj ruci je svaki vid dobra i Njemu se sve vraća. Njegovo ime je uzvišeno, a Njegova svojstva, postupci i Biće su veličanstveni.
Svaki berićet pripada Njemu i od Njega dolazi, i Njemu ne predstavlja poteškoću kada neko nešto od Njega traži, niti se Njegove riznice umanjuju kada nešto nekome daje.“[9]
Dakle, svaki vid dobra je u Njegovim rukama, a ne u rukama drugih, i zato se berićet samo od Njega traži, “jer berićet je postojanje božanske dobrote i blagoslova u nečemu. Uzvišeni Allah veli:
Mi bismo im blagoslove i s neba i iz zemlje slali.“[10]/[11]
Uzvišeni Allah Sebe opisuje sa tebareke, i ovaj opis ne priliči nikome mimo Njemu, tj. Samo se od Njega i sa Njegovim imenom traži berićet u svemu.
Ibnul-Kajjim veli: „Berićet se Allahu pripisuje u smislu milosti, moći i ponosa. Njen glagol glasi tebareke. Zbog toga se ne upotrebljava za nekog drugog mimo Njega i nije ispravno upotrebljavati ga osim za Njega Uzvišenog.
Što se, pak, tiče Njegova svojstva tebareke, ono je posebno samo za Njega, kao što ga je upotrijebio za Sebe:
Neka je slavljen i uzvišen Allah, Gospodar svjetova.[12]
I kao što kaže:
Uzvišen je Onaj u čijoj je ruci vlast – On sve može![13]/[14]
U Kur’anu se spominje da je berićet od Allaha i to u kazivanju o Nuhu, alejhisselam:
“O Nuhu,” – bi rečeno – “iskrcaj se, s pozdravom Našim i blagoslovima tebi.“[15]
I kaže:
Allahova milost i Njegovi blagoslovi su na vama, obitelji vjerovjesničkoj.[16]
Jedan od jasnih dokaza na ovu temu jeste hadis koji bilježi Buhari od Abdullaha, koji kaže: „Bili smo na jednom putovanju s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa nam je ponestalo vode.
On je rekao: ‘Donesite ostatak vode!’, i oni su donijeli neku posudu u kojoj je bilo malo vode, nakon čega je on stavio svoju ruku u tu posudu, a zatim rekao: ‘Požurite ka blagoslovljenoj vodi, a blagoslov je od Allaha!’ Ja sam vidio vodu kako izvire između prsta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“[17]
Ibnul-Kajjim veli: „Svaki berićet pripada Allahu i od Njega dolazi. On je mutebarik (Onaj koji berićet daje), a onaj kome on podari berićet je mubarek (berićetli i blagoslovljen).
Zbog toga, blagoslovljena je Njegova knjiga i Njegovi poslanici i Bejtullah, kao i mjesta i vremena kojima je ukazao posebnu počast, Noć kadra je blagoslovljena, okolina El-Mesdžidul-aksaa je blagoslovljena, a također i Šam je blagoslovljen, po slovu Kur’ana, što je spomenuto na četiri ili pet mjesta.“[18]
Ibnul-Kajjimov govor ukazuje da postoji nekoliko vrsta i vidova propisanog traženja berićeta, te da je Allah ukazao počast nekim mjestima u odnosu na druga, spustivši na njih Svoj berićet.
[1] El-E’araf, 96.
[2] El-Mufredat, str. 44. Pogledati: Tefsirul-Hazin, 2/122; Tefsirul-Begavi, 2/132.
[3] Pogledati: Tejsirul-azizil-hamid, str. 168.
[4] Pogledati: Fethul-medžid, 1/97; Tejsirul-azizil-hamid, str. 177.
[5] Bilježi ga Buhari, br. 2697, str. 478; Muslim, br. 17, str. 762.
[6] Ali Imran, 26.
[7] Tefsirut-Taberi, 3/261.
[8] Bilježi ga Muslim, br. 201, str. 313.
[9] Šifaul-alil, 2/73.
[10] El-E’araf, 96.
[11] El-Mufredat, str. 44. Pogledati: Tefsirul-Hazin, 2/122; Tefsirul-Begavi, 2/132.
[12] El-E’araf, 54.
[13] El-Mulk, 1.
[14] Bedaiul-fevaid, 2/680. Pogledati: El-Mufredat, str. 44.
[15] Hud, 48.
[16] Hud, 73.
[17] Bilježi ga Buhari, br. 3579, str. 648.
[18] Bedaiul-fevaid, 2/682.
