Šutnja učenih

Šutnja učenih o istini i njihovo neupozoravanje na zabludu doprinosi tome da se glas zablude proširi, a da glas istine oslabi.

Mnogi ljudi misle da su sljedbenici zablude zbog njihovog velikog broja na istini, dok s druge strane sljedbenike istine zbog njihove malobrojnosti smatraju ih da su na zabludi.

Upravo zbog toga, u mnogim šerijatskim dokazima upozoravaju se oni koji skrivaju znanje i ne šire ga, i koji ne upozoravaju na zablude.

Uzvišeni veli:

One koji budu tajili jasne dokaze, koje smo Mi objavili, i Pravi put, koji smo u Knjizi ljudima označili, njih će Allah prokleti, a prokleće ih i oni koji imaju pravo da proklinju.

Oprostiću samo onima koji se pokaju i poprave i to javno ispolje, a Ja primam pokajanje i Ja sam milostiv.¹

Tumačeći ovaj ajet, Ševkani veli: „Islamski učenjaci nemaju jedinstven stav kada je riječ o ovome. Neki kažu da se misli na rabine i svećenike koji su zanemarili naredbu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Neki vele da se misli na svakog ko sakrije istinu i pojašnjavanje onoga što je Allah naredio da se pojasni, što i jeste ispravan stav.

Ovaj ajet velika je prijetnja i veliko upozorenje, jer onaj koga prokune Allah i svi oni koji imaju pravo na proklinjanje veliku je nesreću i gubitak koji se ne mogu pojmiti doživio.“²

Ebu Hurejre prenosi da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Ko bude pitan o nekom znanju, pa ga sakrije, na Sudnjem danu zauzdaće se vatrenom uzdom.“³

U Ibn Madžeovoj verziji stoji: „Ko posjeduje neko znanje, pa ga sakrije, na Sudnjem danu zauzdaće se vatrenom uzdom.“⁴