Hukm / propis slijeđenja Poslanika

Slijeđenje Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, nužno je poznata vjerska obaveza svakog muslimana (fardul-ajn), koja je jasno iskazana u kur’ansko-hadiskim tekstovima.

Kur’anski dokazi:

Uzvišeni Allah kaže:

Ono što vam Poslanik da, to uzmite, a ono što vam zabrani ostavite.¹

Tumačeći ovaj ajet, Ibn Kesir veli: „Što god vam naredi to prakticirajte, a sve ono što vam zabranjuje klonite se toga, jer, on, doista, naređuje samo dobro, a zabranjuje samo zlo.“²

Nakon što je spomenuo određene citate koji ukazuju da se ajet odnosi na ratni plijen, Ševkani veli: „Istina je da se ovaj ajet odnosi na sve što dođe od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bilo da se radi o naredbama, zabranama, riječima, ili postupcima. Bez obzira što je razlog objave poseban, poenta je u općenitosti izraza, a ne u posebnosti povoda uzroka.

Sve što je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, došlo od šerijata, on nam je to dao i dostavio.

Mnogo je pouka koje se mogu izvući iz ovog ajeta.“³

Uzvišeni Allah kaže:

I tako Mi Gospodara tvoga, oni neće biti vjernici dok za sudiju u sporovima međusobnim tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u dušama svojim nimalo tegobe ne osjete i dok se sasvim ne pokore.⁴

Ibn Kesir veli: „Uzvišeni Allah se kune Sobom da niko neće biti vjernik dok ne uzme za sudiju Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok mu se ne bude pokorio u svim stvarima, tako da to što on presudi jeste istina koje se treba i javno i tajno držati.

Zato Uzvišeni Allah kaže: …a potom, u dušama svojim, nimalo tegobe ne osjete za ono što si odredio i sasvim se ne predaju!

Ovo znači: Kada tebe za sudiju uzimaju, oni ti se u dubini duša svojih pokoravaju i ne nalaze nikakve tegobe u tome što si im presudio, tako da to prihvaćaju i javno i tajno, predajući se potpuno i bez rezerve.“⁵

Uzvišeni Allah kaže:

Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju njegovu, da ih iskušenje kakvo ne stigne ili da ih patnja bolna ne snađe.⁶

Ibn Kesir veli: „Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju njegovu! – tj. naređenju Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njegovog načina, njegovog sunneta i njegovog šerijata.

Vaše riječi i vaša djela treba da se mjere prema riječima i djelima njegovim, pa ako se budu slagali, to će biti prihvaćeno, a ako suprotno postupite, to će se negativno odraziti na vaše riječi i vaše djela, neće biti prihvaćena bez obzira ko to bio.“⁷

Sunnetski dokazi:

Irbad b. Sarije, radijallahu anhu, rekao je: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je održao vaz (govor), pa smo rekli: ‘Allahov Poslaniče, kao da je ovo oproštajni govor, pa nam nešto oporuči!’  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Ostavio sam vas na jasnome putu i uputi, noć na tom putu je jednako jasna kao i njen dan, i neće sa njega skrenuti osim onaj ko je propao.’“⁸

Abdullah b. Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Ko se okrene od moga sunneta, nije moj.“⁹

Tumačeći ovaj hadis, Ibn Hadžer veli: „Ovdje se misli na Poslanikov put, a ne na sunnet koji je nasuprot farza. Okretanje od nečega znači usmjeravanje ka nečemu drugom.

Dakle, hadis znači: Ko napusti moj put i krene nekim drugim putem, ne pripada meni.“¹⁰

Imajući u vidu sve ove kur’ansko-hadiske tekstove, dolazimo do zaključka da je slijeđenje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, obaveza svakom muslimanu.