Vjerovanje Bošnjaka
Šefaat

Značenje šefa’ata

  1. Šta je šefa’at?
  2. Značenje šefa’ata
  3. Šefa’at na Sudnjem danu
  4. Šartovi (uslovi) ispravnosti šefa’ata
  5. Da li će nevjernici imati korist od šefa’ata?
  6. Razlika između šefa’ata kod Allaha i šefa’ata kod ljudi

U djelu Lisanul-Arab stoji: šeffi’a li šefa’aten / traženje, molba. Istešfe’ahu / tražio je od njega zagovaranje, tj. rekao je: Budi mi zagovornik.[1]

Neki učenjaci definišu šefa’at na ovaj način: Posredovanje, zagovaranje za drugoga kako bi ostvario određenu korist ili otklonio neku štetu.[2]

Šefa’at na dunjaluku

Pod ovim se misli na posredovanje kod ljudi na položaju, vlasti ili kod nekog uglednika s ciljem ispunjavanja potrebe drugih ljudi, bilo da se radi o ostvarivanju prava kroz neku dobit ili otklanjanje štete i nepravde.

Postoje dvije vrste šefa’atana dunjaluku:

  • pohvalna,
  • zabranjena

Pojašnjavajući ovo, imam Nevevi veli: „Pohvalno je posredovati za ljude koji imaju neku potrebu i zagovarati se u dozvoljenim stvarima za njih kod vladara, namjesnika (nadležnih organa) ili kod nekog čovjeka.

To je dozvoljeno čak i ako se od nadležnih organa traži obustava nepravde, ili ukidanje sankcije ili da se udovolji onome ko ima potrebu i sl.

Što se tiče zagovaranja i posredovanja u pitanjima vezanim za određenje šerijatske kazne, ono je zabranjeno. Isti status ima i posredovanje s ciljem da se sprovede nešto što nije ispravno ili da se obustavi nešto što je ispravno i sl.“[3]

Šefa’at / zagovaranje kod drugih s ciljem da se ispune prava ili suzbije nepravda, kao i da se ispune dozvoljene potrebe ljudi, djelo je koje zaslužuje svaku pohvalu, za razliku od zagovaranja kojim se želi uzurpirati nečije pravo, potvrditi neistina, ili obustaviti izvršavanje šerijatske kazne.

Šerijatski tekstovi jasno ukazuju na ispravnost ove podjele.

Uzvišeni Allah veli:

 Onaj ko se bude za dobro zalagao – biće i njemu udio u nagradi, a onaj ko se bude za zlo zauzimao – biće i njemu udio u kazni.[4]

Tumačeći ovaj ajet, Ibn Kesir kaže: “Ko se bude zalagao za dobro, i on će imati udio u tome,” – tj. ko se bude trudio za nešto što donosi dobro, i on će imati udio u tome – “a ko se bude za zlo zalagao, i on će imati udio u tome!” Znači, na njega pada teret toga što proističe iz njegovog truda i namjere…

Mudžahid ibn Džebr kaže: ‘Ovaj ajet objavljen je u vezi sa zauzimanjem (šefa’at) ljudi jednih za druge!'”[5]

Onaj ko se zauzima i zagovara u nečemu što je dobro, imaće nagradu, pa makar se to zauzimanje i ne prihvatilo, jer je uložio trud i učinio onoliko koliko može.

Jedan od dokaza iz Sunneta koji ukazuju na ovo značenje je hadis koji se bilježi u dva Sahiha, od Ebu Musaa el-Eš’arija, koji kaže: „Kada bi mu došao prosjak ili se od njega što zatražilo, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi rekao: ‘Ispomažite se i zauzimajte se (učestvujte u dobru poslu), pa ćete biti nagrađeni, a Allah preko usta Svoga Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, odlučuje onako kako to On hoće.’“[6]

Međutim, treba napomenuti da zauzimanje vezano za ukidanje šerijatske kazne biva zabranjeno samo kada slučaj dođe do nadležnih organa.

Ibn Hadžer navodi da je Ibn Abdulberr kazao: „Ne znam da se iko suprotstavlja stavu da je dozvoljeno zauzimanje za griješnike (u šerijatskoj državi), ako njihov slučaj nije stigao do nadležnih organa (kadije). A njima je obaveza da izvrše kaznu, ako slučaj bude prijavljen njima.“[7]

Ovo je samo ukratko govor o šefa’atu, zauzimanju na dunjaluku, a to se spomenulo samo kao korist. Međutim cilj ovog poglavlja jeste govor o šefa’atu, zauzimanju na

[1] Pogledati: Lisanul-arab, 8/184.

[2] Pogledati: El-Usjemin, Šerhu Lum’atil-‘itikad, str. 128. Pogledati: Kadi Abdulžebbar b. Ahmed, Šerhu Usulil-hamseh, str. 688.

[3] Šerhun-Nevevi li Sahihi Muslim, sa mali izmjenama, 16/177-178.

[4] En-Nisa, 85.

[5] Tefsir Ibn Kesir, 1/532.

[6] Bilježi ga Buhari, br. 1432, i Muslim, br. 2627, a ovo je Buharijeva verzija hadisa.

[7] Fethul-Bari, 12/95.

Vjerovanje Bošnjaka