Poslanik će se zauzimati, od stanovnika Vatre, samo za svoj ummet
Murdžije kažu: „Značenje prvog hadisa ukazuje da će se Poslanik zauzimati i četvrti put za sve one koji su ušli u Vatru, a govorili su la ilahe illellah, tj. za velike griješnike od svih ummeta.“[1]
Međutim, nije tako, taj četvrti šefa’at koji se spominje u hadisu neće biti Poslanikov, sallallahu alejhi ve sellem, nego Allahov, jer se u verziji kod Muslima jasno navodi da taj šefa’at neće biti od Poslanika, nego od Allaha.
Poslanik kaže: „Zatim ću se i po četvrti put vratiti, iskazujući Mu pohvale, i pasti Mu na sedždu, pa će mi (i po četvrti put) biti rečeno: ‘Muhammede! Podigni glavu i reci – čuće se, zatraži – daće ti se, zauzimaj se – biće ti prihvaćeno zauzimanje!’ ‘Gospodaru,’ – reći ću ja – ‘dopusti mi da se zauzmem za svakog ko je rekao: la ilahe illellah.’
‘Nije to za tebe.’ – reče On – ‘Tako Mi Moje moći, uzvišenosti, veličanstvenosti i veličine, sigurno ću izvesti iz Vatre svakog onog koji je rekao: la ilahe illellah.’ – reći će On.“[2]
Znači, četvrti put Allah nije dozvolio Poslaniku da se zauzima za stanovnike Vatre koji su rekli la ilahe illellah, nego je to On uradio, što upućuje da to nisu samo iz ummeta Poslanika, nego obuhvata sve ummete.
Zatim, u drugom hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojasnio je da će njegov šefa’at biti samo za velike griješnike njegovog ummeta, a ne i drugih ummeta.
Prenosi se od Enesa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Moj šefa’at je za velike griješnike iz moga ummeta.“[3]
Dakle, šefa’at Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, biće za one iz njegovog ummeta koji su ušli u Vatru, a govorili su la ilahe illellah. A svaki poslanik će se zagovarati za svoj ummet.
[1] Ovo sam lično čuo od pojedinih murdžija.
[2] Bilježi ga Muslim, br. 193.
[3] Bilježe ga Ebu Davud, br. 4741; Tirmizi, br. 2435; Ibn Kesir kaže: „Sened mu je ispravan po uslovima dva šejha.“, Tefsir Ibn Kesir, 1/488. Albani kaže: „Hadis je ispravan zbog raznih puteva.“ Pogledati: Ibn Ebi Asim, Es-Sunneh, 2/399, sa komentarom Albanija. Za više informacija o hadisu pogledati: Ebu Abdurrahman el-Vedai, Kitabuš-Šefa’ah, str. 8519.
