Kur’an je objava i Allahov govor, a i Sunnet je objava, ali Poslanikov govor.
Imajući u vidu da je objava i jedno i drugo i da dolazi od Allaha koji je savršen i čist od bilo kakvih nedostataka, nemoguće je da među njima bude suprotnosti na bilo koji način.
Uzvišeni Allah kaže:
On ne govori po hiru svome – to je samo Objava koja mu se obznanjuje.
Dio ajeta to je: „označava sve ono što je Poslanik izgovorio vezano za vjeru, bilo da je Kur’an ili Sunnet.“
Gospodaru naš, pošalji im poslanika, jednog od njih, koji će im ajete Tvoje kazivati i Knjizi ih i mudrosti učiti i očistiti ih, jer Ti si, uistinu, silan i mudar!
Pod mudrošću koja se spominje u ajetu misli se na Sunnet, po stavu Hasana el-Basrija, Katadea, Mukatila.
Uzvišeni Allah kaže:
I pamtite Allahove ajete i mudrost, koja se kazuje u domovima vašim.
Mudrost koja se spominje u ovome ajetu, po tumačenju Katadea, odnosi se na Sunnet.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Zar mi nije data Knjiga i nešto slično njoj.“
I kaže: „Ja ne govorim osim istinu.“
Prenosi se od Hasana, sina Atije, da je rekao: “Džibril, alejhisselam, je podučavao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Sunnetu kao što ga je podučavao Kur’anu.”
Dakle, obaveza je postupati po Sunnetu, kao što je i obaveza postupati po Kur’anu.
Pokornost Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, obavezna je kao i pokornost Uzvišenom Allahu i upravo zbog toga nije moguće da postoji kontradiktornost po određenom pitanju između Kur’ana i Sunneta, nego se samo radi o pogrešnom shvatanju nekih ljudi, pa im se učini da ima kontradiktornosti.
Ibn Hazm je rekao: “Zaista se Kur’an i ispravni sunnet podudaraju (dopunjavaju), oni su jedno te isto (objava), i nisu u međusobnoj koliziji. Uzvišeni Allah nekoga uputi i počasti da razumije, a nekome uskrati razumijevanje, i nema istinskog Boga osim Allaha.”
Muslimani prvih generacija čvrsto su vjerovali da je Sunnet objava od Allaha i da je sačuvan kao i Kur’an, te da se Sunnet mora slijediti kao što se mora slijediti i Kur’an.
I zato su oni smatrali da Kur’an i Sunnet dopunjavaju jedno drugo i da nikako ne mogu biti u suprotnosti, i u tome ih slijede pripadnici ehli-sunneta.
Ukoliko bi se kod nekoga desilo da nađe jedan propis u Kur’anu, a drugi u Sunnetu koji je suprotan prvom, to znači da nije dobro razumio ili Kur’an ili Sunnet.
Međutim, neke islamske sekte i grupacije smatraju da Sunnet nije objava, poput racionalista, koji smatraju da je Sunnet Poslanikov idžtihad i zato uglavnom ne uzimaju propise iz njega, jer, kako kažu, Poslanikov idžtihad od prije 1400 godina ne odgovara ovome vremenu.
Isto tako sekta kur’anije i haridžije uzima propise samo iz Kur’ana i zato su i jedni i drugi u zabludi i na stranputici.
Ibnul-Kajjim veli: „Mi sa sigurnošću tvrdimo i za to Allaha i meleke za svjedoke pozivamo, da Sunnet nije u koliziji sa Kur’anom niti sa zaključcima zdravog razuma.
Sunnet Poslanika pobliže pojašnjava Kur’an, tumači ga i detaljno nas upoznavana sa onim što je u njemu koncizno kazano.“