Allah dovu naziva ibadetom

Allah je stvorio čovjeka da Mu ibadet čini, a dova je ibadet, što jasno ukazuje na važnost dove i njen položaj u tevhidu:

Uzvišeni Allah kaže:

Gospodar vaš je rekao: „Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Mi ibadet čine – ući će, sigurno, u Džehennem poniženi.“¹

Tumačeći ovaj ajet, imam Ševkani veli: „Ajet ukazuje da je dova ibadet, a Uzvišeni Allah naređuje robovima da Mu čine dovu, kazavši: Oni koji iz oholosti neće da Mi ibadet čine… – što upućuje na to da je dova ibadet, a da je neupućivanje dove Gospodaru najgori vid oholosti.“²

Tumačeći ovaj ajet, Ibn Kesir kaže: „Ovo je dobrota i plemenitost Allahova, slavljen neka je On, Koji upućuje Svoje robove na dovu i jamči im njeno uslišаnje.“³

Dova je jedan od najboljih i Allahu najdražih ibadeta. Suština svih ibadeta ispoljava se u dovi, a ta suština se ogleda u poniznosti, pokornosti i ovisnosti o Allahu, dodajući tome i Njegovu milost i dobrotu koja obuhvata onoga ko dovi.

Uzvišeni Allah voli onoga ko Mu dovi i iskazuje svoju ovisnost o Njemu.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, također je dovu nazvao ibadetom. Nu’man b. Bešir prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Dova je ibadet.“ A zatim je proučio ajet:

Gospodar vaš je rekao: „Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Mi ibadet čine – ući će, sigurno, u Džehennem poniženi!“⁴/⁵

Šejh Sa’di veli: „To je zbog sljedećeg:

– Dovom se iskazuje poniznost prema Allahu i naša slabost i potreba za Allahom.

– Što je srce prilikom ibadeta skrušenije i što više o njemu  razmišlja, ibadet mu je sve bolji i potpuniji. Dova je najbolji ibadet kojim se postiže ovaj cilj, jer potreba roba utiče da srce bude skrušenije i prisutnije.

– Pouzdanje u Allaha i traženje pomoći od Njega su nerazdvojni dio dove. Pouzdanje u Allaha je oslanjanje srca na Njega i čvrsto uvjerenje da će se ostvariti tražena korist i otkloniti šteta.

Dova ojačava pouzdanje i oslonac u Allaha, i ne samo to nego se njome iskazuje to pouzdanje.

Onaj ko upućuje dovu svoju potrebu izlaže Allahu i zna da je ona u Njegovoj ruci, tražeći od Njega da je ispuni, nadajući se i čvrsto vjerujući u to. Upravo zbog toga dova je suština ibadeta.“⁶

Imam Ševkani kaže: „Dova je najuzvišenija i najvrednija vrsta ibadeta.“⁷